Тхе гасни котлови, тако уобичајене у хиљадама домова, налазе се на видику Европске уније. Са недавним усвајањем нових прописа као што су Директива о енергетској ефикасности а агенда 2030. настоји да трансформише системе климатизације ка одрживије алтернативе. То значи да ће у наредним годинама доћи до значајних промена које ће утицати и на потрошаче и на укључене индустрије.
Ова радикална промена је мотивисана потребом да се постигне циљеви Европског зеленог договора и Париски споразум, кључ за смањење емисије гасова стаклене баште за 55% пре 2030. С обзиром на овај сценарио, важно је знати кључне датуме и алтернативе гасним котловима како би се прилагодили ономе што долази.
Крај гасних котлова: датуми и прописи
Европски прописи утврђују низ фаза које означавају пре и после употребе гасних котлова. Промена је почела са забрана, од 2025. године, доделити финансијску помоћ за уградњу система на бази фосилних горива. Ова мера се односи на котлове на гас, дизел и угаљ, преводећи субвенције на одрживије технологије као нпр. топлотне пумпе и системима соларно термални.
Од 2026, нова становање Неће моћи да постављају гасне котлове. Овај значајан корак настоји да подстакне електрификација грејања и промовишу употребу обновљиве енергије. Према званичним подацима, 42 одсто домаћинстава у Шпанији користи природни гас, што указује на утицај који ће ове мере имати на становништво.
До 2028. сви Јавни објекти мора бити климатски неутралан. Ово укључује комплетну анализу његовог животног циклуса у смислу утицаја на животну средину, од његове изградње до одлагања материјала. До 2030. забрана ће бити проширена на све нове стамбене зграде, убрзавајући транзицију ка обновљивим системима.
Шта каже Директива ЕУ о енергетској ефикасности?
Директива о енергетској ефикасности (ЕУ 2023/1791) је део законодавног пакета 'Фит фор 55' и успоставља амбициозни циљеви за смањење потрошње енергије и промовисање обновљиве енергије. Међу његовим најзначајнијим циљевима је смањење потрошње финалне енергије за 11,7% до 2030. године, узимајући за референцу нивое из 2020. године.
Све земље у Европској унији су обавезне да ажурирају своје национални енергетски планови и климу, наводећи како ће постићи ове циљеве. Мере укључују побољшања у енергетска ефикасност зграда, коришћење обновљивих извора енергије као што је аеротермална енергија и борба против енергетског сиромаштва промовисањем приступачне технологије за све грађане.
Које алтернативе замењују гасне котлове?
Један од највише промовисане замене од стране ЕУ је топлотна пумпа, која се издваја по високој ефикасности и могућности употребе Обновљиви извори енергије. Овај систем може произвести до 4 кВх топлоте за сваки кВх потрошене електричне енергије, што га чини економичнијом и дугорочно одрживијом опцијом.
Аеротермална енергија, специфична врста топлотне пумпе, све више добија на идеално решење за многе домове. Његова почетна уградња може бити скупља, у распону од 500 до 1.500 евра у зависности од модела и капацитета, али niska potrošnja energije надокнађује почетни трошак. Такође се промовишу хибридне технологије који комбинују системе грејања са соларним изворима енергије или зеленим водоником.
Утицај на потрошаче
За оне који већ имају гасни котао код куће, нема хитне потребе за алармом. Они могу наставити да се користе до 2035. године, под условом да се предузму следеће мере: обавезни периодични прегледи. Међутим, ако бојлер треба да буде замењен, они више неће добијати новчане подстицаје да то ураде другим гасним системом.
Неопходно је да потрошачи буду информисани о томе пореске олакшице доступни за побољшање енергетске ефикасности у вашим домовима. На пример, у Шпанији, влада дозвољава одбитак пореза између 20% и 60% улагања у радове који смањују потрошњу енергије или побољшавају енергетска класификација имовине.
Предности преласка на обновљиву енергију
Одлучивање за системе климатизације засноване на обновљивој енергији не само да доприноси усклађености са глобални климатски циљеви, али представља и а значајне уштеде у рачунима за енергију. Топлотне пумпе и други одрживи системи значајно смањују зависност од гаса и других фосилних горива, на које више утичу колебања цена на међународном тржишту.
Поред тога, ова транзиција подстиче на одрживост животне средине, смањењем емисије ЦО2 и других штетних гасова. Према Међународна агенција за енергијуНа гасне котлове отпада 10% глобалне емисије угљен-диоксида, тако да њихова замена има директан утицај на квалитет ваздуха и животну средину.
У окружењу које се брзо декарбонизује, кључно је да останемо у току са прописима и прилагодимо своје одлуке новој стварности. Иако се почетно улагање у технологије као што је аеротермална енергија може чинити високим, економске и еколошке користи чине је атрактивном и одрживом опцијом за будућност.